Nazad na stranu sa novostima...
Pantomima i gestovi u odnosu na znakove
Kako je juni mesec za zajednicu Gluvih u Beogradu i Srbiji protekao u znaku rasprave o Nacrtu zakona o upotrebi srpskog znakovnog jezika, mnoge teme su isplivale na površinu. Jedna od njih nam je naročito privukla pažnju već prilikom prvog susreta. Naime, ispostavilo se da mnoge osobe kako među stručnjacima, tako i laicima i pripadnicima zajednice Gluvih u Srbiji nisu svesne razlike koja postoji između gestova i znakova, to jest, gestikulacije i znakovnog jezika. U nastojanjima da ispratimo najnovije publikacije iz oblasti lingvistike znakovnih jezika i prevođenja sa znakovnog jezika i na znakovni jezik, naišli smo na jedan interesantan blog studentkinje sa Gelodet univerziteta u Vašingtonu koji na jednostavan i slikovit način opisuje razliku između pantomime, gestikulacije i znakovnog jezika. Nadamo se da će vam ovaj blog pomoći da u izvesnoj meri razrešite sve nedoumice koje ste možda dosada imali, a koje su se odnosile na razlikovanje određenih vidova neverbalne komunikacije i verbalne komunikacije.
Šta sam naučila na Gelodetu: Pantomima i gestovi u odnosu na znakove
Piše: Kejsi Krauč (Casey Crouch)
Da razlikujem pantomimu, gestove i znakove naučila sam na predmetu koji je držao dr Majk Kemp, Američki znakovni jezik (ASL) 403: Komunikacija gestikulacijom. To su verovatno bili najbolji časovi koje sam pohađala na Gelodetu. Dr Kemp je imao jedinstveni stil predavanja. Jedan test. Jedan rad. Potpuna predanost.
Na njegovim časovima sam naučila stvari koje mislim da nikada ne bih naučila na bilo kojem drugom času. Na ma kojem drugom času, čitala bih o određenoj temi, pisala o datoj temi, učestvovala u diskusijama o toj temi, ali nikada ne bih ovladala predmetom u toj meri u kojoj sam ovladala bez tih stvari.
Dr Kemp je imao tri pravila u svojoj učionici – nema korišćenja usana, nema znakovnog jezika i nema prstnog alfabeta. Sve se mora predstaviti gestovima ili eventualno napisati na tabli uz što je moguće manje reči. Počeli smo sa jednostavnim gestovima: kako da se predstavimo, opišemo ljude i mesta i damo jednostavna uputstva. Onda smo prešli na složenije gestove uz pomoć kojih smo diskutovali o apstraktnim idejama, politici, religiji i mnogim drugim temama, bez korišćenja ijednog jedinog znaka.
Nije jednostavno kao što izgleda, ali je itekako korisno sve to naučiti. Savetujem svakome ko uči američki znakovni jezik da izabere predmet Vizuelna gestovna komunikacija. Pomoći će vam da budete opušteniji prilikom pokretanja lica i tela i da naučite kako da usvojite novi vokabular putem kontekstualizacije. Takođe će vam pomoći da naučite kako da se prilagodite onima za koje pri prvom susretu otkrijete da ne koriste iste znakove ili znakovni jezik kao vi.
Jednog dana nas je pitao o pantomimi i gestikulaciji. Po čemu se razlikuju? Niko od nas nije znao da objasni, pa nam je on pokazao. Nikada nam nije držao predavanje o temi niti nam je davao definicije. Jednostavno bi nam dao primer. Ovaj primer mi se urezao u pamćenje i pomogao mi je da bolje shvatim šta su zapravo pantomima, gestovi i znakovi i na koji način bi se trebalo služiti njima.
Izmislio je priču o ispumpanoj gumi i čoveku koji je menja pokraj puta. U sklopu prvog primera, kretao se po prostriji, zakoračio je u stranu čim je izašao iz automobila, obišao je nevidljivi automobil celom dužinom do gepeka, obuhvatio je rezervnu gumu rukama i kleknuo je da bi zamenio staru gumu. Sve je bilo u pravoj veličini. Veličina predmeta i sve radnje koje je preduzeo su bile takve kao da zaista menja ispumpanu gumu – pravi automobil je mogao biti na tom mestu i on bi zbilja promenio gumu.
Za potrebe drugog primera, stao je na jedno mesto. Sve što je radio bilo je da tek toliko pomeri ruke i telo da nam prikaže sebe kako menja gumu. Ni jednog trenutka nije koristio znakove. Služio se oblicima šake koji su podsećali na klasifikatore da bi predstavio delove automobila i svoje postupke. Sve je bilo predstavljeno na svedeniji način. Nijedan pravi automobil ne bi stao na to mesto. Ovaj vid izlaganja je nalikovao pripovedanju, dok je prethodni primer više podsećao na glumca koji glumi bez rekvizita.
A onda se poslužio gestovima, „Prvi primer je pantomima. Drugi primer su gestovi.“
Imalo je smisla. Kockice su se složile. Konačno sam shvatila u čemu je razlika.
Pantomima je poput glume. Sve je u pravoj veličini i iz stvarnog sveta. Svako može da je razume. Pantomima se može koristiti u svrhu zabave ili ukoliko gestikulacija nije dovoljna da biste iskazali svoje mišljenje. Možete se kretati po prostoriji ili pozornici. Možete klečati, skakati, hodati, sedeti ili baviti se bilo kojom drugom radnjom jer je pantomima nalik glumi. Ukoliko želite, možete se poslužiti i nekim rekvizitima.
Gestikulacija podseća na pripovedanje. Ne služi se nijednim znakom iz nekog jezika tako da svako može da je razume. Zahvaljujući njoj manje pažnje je usmereno na vas ako pokušavate da komunicirate sa nekim ko ne zna američki znakovni jezik i od koristi je na događajima kojima prisustvuju ljudi iz različitih zemalja. Vremenski je efikasnija od pantomime. Stojite u jednoj tački i vaše ruke i pokreti tela su „svedeniji“. Služite se klasifikatorima (oblicima šake koji podsećaju na izgled predmeta) umesto glumom. Ne služite se rekvizitima. Radi se o vidu komunikacije koji je najbliži znakovnom jeziku.
U znakovnom jeziku se koriste neka od istih pravila kao u gestikulaciji. Obično stojite na jednom mestu i skoro da ništa nije predstavljeno u pravoj veličini, kao u stvarnom svetu. Odlikuje se većim brojem apstraktnih znakova od gestikulacije i neće ga svako razumeti – razumeće ga samo zajednica u kojoj je nastao. Odlikovaće se celovitom i složenom gramatikom. Znakovni jezik može da se bogati novim vokabularom i na njemu je moguće lakše diskutovati o složenim temama jer je vremenski efikasniji u odnosu na gestikulaciju. Znakovi mogu da imaju više od jednog značenja, dok većina gestova ima samo jedno značenje. Znakovni jezik se menja vremenom kako ljudi koriste ili prestaju da koriste određene znakove.
Ovo je verovatno najfascinantnija stvar koju sam naučila na časovima dr Kempa. Danas kad vidim pantomimu, gestove i znakove znam u čemu je razlika. On me je tome naučio i to mi se urezalo u pamćenje. Nikada neću zaboraviti dragocene lekcije iz njegovog predmeta Gestovi u komunikaciji.
U znak sećanja na pokojnog dr Majka Kempa.
Prevela s engleskog: Dragana Raičević